Pogled na... - Srbija

Beograd duguje 960 miliona evra

Ukupna dugovanja grada Beograda iznose oko 960 miliona evra, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali.

Na ime kredita grad trenutno duguje 412 miliona evra, uz očekivanje da će u narednih nekoliko meseci povući još 123 miliona evra. Ako se uračuna i kamata, do 2039. godine grad mora da isplati ukupno 662 miliona evra. Takođe, dugovanja grada prema školama, ustanovama kulture, zdravstvenim ustanovama iznose 46 miliona evra. Kada se na to dodaju još dugovanja javnih komunalnih preduzeća od oko 260 miliona evra, dolazimo do ukupnog duga od 960 miliona evra. Taj dug nije konačan jer na njega treba dodati dugovanja samih ustanova kulture, zdravstvenih ustanova i škola, kao i gradskih opština. Svi ovi podaci govore o izuzetno visokom stepenu zaduženosti Beograda, rekao je Siniša Mali.

Problem je i likvidnost grada jer od naredne godine ne može više da računa na prihode od naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, već će se oslanjati na naplatu poreza na imovinu. Situacija je izuzetno teška i u pitanju solventnosti grada. Primera radi, u narednoj godini samo na ime dospelih kredita treba da platimo 61 milion evra, u 2015 – 82 miliona evra, u 2016 – 79 miliona evra. To je izuzetno mnogo, pogotovo imajući na umu da u gradu postoji trend smanjenja prihoda, istakao je Mali.

Privremeni organ je na današnjoj sednici usvojio odluke o privremenom finansiranju grada za prva tri meseca 2014, zatim o višegodišnjem finansiranju za naredne tri godine, kao i o raspodeli sredstava između grada i opština. Projektovani prihodi za narednu godinu iznose oko 62 milijarde dinara, što je za 17 odsto manje nego ove. To pokazuje da grad Beograd ima kontinuirani pad prihoda, dok s druge strane troškovi i dalje rastu.

Zahtevi budžetskih korisnika za prva tri meseca iznose 23,7 milijardi dinara, ali je Privremeni organ doneo odluku da oni budu 15,4. Koncentrisali smo se na smenjenje rashoda, ukidanje nepotrebnih troškova, kao i na smanjenje subvencija javnim komunalnim preduzećima, kako bismo njih naterali da malo efikasnije posluju, precizirao je predsednik Privremenog organa.

On je naglasio da u prva tri meseca nisu predviđena dodatna zaduživanja nego agresivno smanjenje i kontrola troškova. Od investicija se nije odustalo, već postoji mogućnost samo da neke od njih budu prolongirane. Primera radi, ulaganja u Ulicu vojvode Stepe, Vojvođansku i sedam vrtića obaviće se na vreme.